U pauzi od učenja

Zašto je dobar san važan?

29.05.2023.
6 min

Naučnici danas spavanje smatraju najvažnijom silom u dobro poznatom trojstvu zdravlja, pored balansirane ishrane i fizičke aktivnosti. Baš kao ni disanja, ni procesa spavanja se ne možemo odreći. Tu funkciju naše telo obavlja automatski, naglašavaju Džesami Hiberd i Džo Asmar u svom delu Dobar san – kako ga steći.

Zašto je dobar san važan?

Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)

Ne postoji nijedan bitan organ u telu ili proces u mozgu koji nije optimalno poboljšan spavanjem ili ozbiljno ugrožen kada spavanja nema dovoljno, objašnjava engleski profesor neuronauke i psihologije, Metju Voker, u svom stvaralaštvu Zašto spavamo.

Spavanje nije jedan dug period nesvesti, već niz ciklusa od kojih svaki traje oko 90 minuta. Svaki ciklus se sastoji od REM i ne-REM stanja.

Bez dovoljno sna veća je verovatnoća da ćemo imati problema sa razmišljanjem, koncentracijom, pamćenjem i raspoloženjem, što otežava obavljanje svakodnevnih zadataka i povećava rizik od grešaka i nezgoda. Takođe, nedovoljan ili loš san doprinosi dugotrajnim zdravstvenim problemima.

U nadolazećim redovima saznajte koje sve benefite imamo od procesa spavanja.

1. Pomaže da dostignemo odgovarajuću telesnu težinu

Spavanje reguliše apetit i time utiče na naš izbor hrane u toku dana, a ujedno smanjuje i impulsivna posezanja za nezdravim namirnicama. Narodski rečeno, što kvalitetnije spavamo, manje ćemo imati potrebu za industrijskim šećerima i nutritivno siromašnim obrocima. Takođe, dovoljno sna održava mikrobiom u stomaku i crevima, što povoljno utiče na naše zdravlje.

Rezultati istraživanja koje je sprovedeno 2020. godine donose podatak da odrasle osobe koje tokom noći spavaju manje od sedam sati imaju čak 41% veći rizik od gojaznosti.

Nedostatak sna povlači sa sobom i manjak energije. U tim situacijama, naš organizam žudi za hranom koja sadrži veći obim šećera i masti, kako bismo nadoknadili energetski deficit u toku dana.

Ukoliko često praktikujemo spavanje kraće od pet sati, povećavamo rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 i insulinske rezistencije, zbog nemogućnosti našeg organizma da pravilno koristi hormon insulin.

2. Poboljšava koncentraciju i produktivnost

Svi smo bar jednom u životu nedostatak spavanja uzeli kao izgovor ukoliko nešto zaboravimo ili pogrešimo, međutim, sada je i u praksi dokazano da je postoji povezanost između performansi spavanja i koncentracije. 

Proces spavanja povoljno utiče na veliki broj funkcija u samom mozgu, uključujući tu i našu sposobnost da pamtimo, učimo, donosimo logične odluke i izbore.

Naučne studije pokazuju da kvalitetan san poboljšava veštine rešavanja problema, kao i performanse pamćenja, kako kod dece, tako i kod odraslih.

3. Jača srčani mišić i sprečava razvoj kardiovaskularnih bolesti

Da nedovoljna količina sna loše utiče na zdravlje i pticama na grani je jasno, međutim, da li ste znali da i predugo spavanje ima negativno dejstvo?

Naime, ljudi koji spavaju manje od pet sati po noći imaju čak 61% veći rizik od razvoja visokog krvnog pritiska od onih koji spavaju minimum sedam sati.

Sa druge strane, iznenađujuć je podatak da i san duži od devet sati, posebno kod starijih osoba, nepovoljno utiče na krvni pritisak i povećava rizik od pojave srčanih bolesti.

4. Kontroliše zdravlje imunog sistema

Kad je reč o telu, spavanje regeneriše naš imuni sistem, pomaže u borbi protiv maligniteta, sprečava infekcije i odbija svakakve bolesti. Proces spavanja obnavlja stanje metabolizma time što adekvatno uravnotežava insulin i glukozu koja cirkuliše u krvi.

Naučnici su želeli da funkcije imuno sistema stave na test, te su sproveli istraživanje čiji je centar ispitivanja bila povezanost nedostatka sna i osetljivosti organizma na prehladu. 

Naime, učesnici koji su spavali manje od pet sati po noći imali su 4,5 puta veće šanse da se prehlade u poređenju sa ispitanicima koji su spavali više od sedam sati.

5. Utiče na emocije, društvene interakcije i depresiju

Spavanje omogućuje da se staloženo suočavamo s društvenim i psihološkim izazovima narednog dana podešavajući neuronske mreže emocionalnog dela mozga i time dobronamerno služi našem psihološkom zdravlju.

Kontrolisanje ponašanja pred drugima i emocionalnih postupaka mnogo je teže u situacijama kada smo umorni, iscrpljeni i pospani. Umor takođe može uticati na našu sposobnost da reagujemo na humor i pokažemo empatiju, prikazuje studija.

Stanje mentalnog zdravlja je snažno povezano sa kvalitetom sna i poremećajima procesa spavanja. Istraživanje sprovedeno na 2762 učesnika otkriva da je veća verovatnoća da će osobe koje imaju anksiozni poremećaj i depresiju prijaviti lošije rezultate sna od onih koji nisu skloni tome.

I za kraj

Spavanje od prosečno osam sati tokom noći preporučuju Svetska zdravstvena organizacija i Nacionalna fondacija za spavanje. To i nije tako čudno, shodno činjenici da smo tokom našeg života budni samo dve trećine vremena, dok ostatak posvećujemo snu.

Dodatno, istraživanja sugerišu da naša tela imaju sklonost i ka kratkoj popodnevnoj dremci, poznatoj i kao „dremka snage" (power nap), zbog energije koju nam daje, čija bi dužina trebalo da varira od 10 do 20 minuta.

Zato prijatelji, spavajte dovoljno, sanjajte kvalitetno i radite to kontinuirano, ali ne preterujte, jer ko samo spava, nikad ništa ne dosanja!

Kopiraj link

Tijana Đurić

Student sam Fakulteta organizacionih nauka, a u svetu digitalnog marketing sam od druge godine studija. Zaljubljenik sam u pisanu reč i volim da budem okružena inspirativnim ljudima.

Slični tekstovi

Najbolje aplikacije za razvijanje moždanih vijuga
10.05.2024.
3 min

Najbolje aplikacije za razvijanje moždanih vijuga

U pauzi od učenja
Top 5 benefita meditacije
03.04.2023.
6 min

Top 5 benefita meditacije

U pauzi od učenja
5 načina da ostaneš produktivan čak i kada si umoran
20.06.2022.
3 min

5 načina da ostaneš produktivan čak i kada si umoran

U pauzi od učenja