Naučnici danas spavanje smatraju najvažnijom silom u dobro poznatom trojstvu zdravlja, pored balansirane ishrane i fizičke aktivnosti. Baš kao ni disanja, ni procesa spavanja se ne možemo odreći. Tu funkciju naše telo obavlja automatski, naglašavaju Džesami Hiberd i Džo Asmar u svom delu Dobar san – kako ga steći.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Ne postoji nijedan bitan organ u telu ili proces u mozgu koji nije optimalno poboljšan spavanjem ili ozbiljno ugrožen kada spavanja nema dovoljno, objašnjava engleski profesor neuronauke i psihologije, Metju Voker, u svom stvaralaštvu Zašto spavamo.
Spavanje nije jedan dug period nesvesti, već niz ciklusa od kojih svaki traje oko 90 minuta. Svaki ciklus se sastoji od REM i ne-REM stanja.
Bez dovoljno sna veća je verovatnoća da ćemo imati problema sa razmišljanjem, koncentracijom, pamćenjem i raspoloženjem, što otežava obavljanje svakodnevnih zadataka i povećava rizik od grešaka i nezgoda. Takođe, nedovoljan ili loš san doprinosi dugotrajnim zdravstvenim problemima.
U nadolazećim redovima saznajte koje sve benefite imamo od procesa spavanja.
1. Pomaže da dostignemo odgovarajuću telesnu težinu
Spavanje reguliše apetit i time utiče na naš izbor hrane u toku dana, a ujedno smanjuje i impulsivna posezanja za nezdravim namirnicama. Narodski rečeno, što kvalitetnije spavamo, manje ćemo imati potrebu za industrijskim šećerima i nutritivno siromašnim obrocima. Takođe, dovoljno sna održava mikrobiom u stomaku i crevima, što povoljno utiče na naše zdravlje.
Rezultati istraživanja koje je sprovedeno 2020. godine donose podatak da odrasle osobe koje tokom noći spavaju manje od sedam sati imaju čak 41% veći rizik od gojaznosti.
Nedostatak sna povlači sa sobom i manjak energije. U tim situacijama, naš organizam žudi za hranom koja sadrži veći obim šećera i masti, kako bismo nadoknadili energetski deficit u toku dana.
Ukoliko često praktikujemo spavanje kraće od pet sati, povećavamo rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 i insulinske rezistencije, zbog nemogućnosti našeg organizma da pravilno koristi hormon insulin.
2. Poboljšava koncentraciju i produktivnost
Svi smo bar jednom u životu nedostatak spavanja uzeli kao izgovor ukoliko nešto zaboravimo ili pogrešimo, međutim, sada je i u praksi dokazano da je postoji povezanost između performansi spavanja i koncentracije.
Proces spavanja povoljno utiče na veliki broj funkcija u samom mozgu, uključujući tu i našu sposobnost da pamtimo, učimo, donosimo logične odluke i izbore.
Naučne studije pokazuju da kvalitetan san poboljšava veštine rešavanja problema, kao i performanse pamćenja, kako kod dece, tako i kod odraslih.
3. Jača srčani mišić i sprečava razvoj kardiovaskularnih bolesti
Da nedovoljna količina sna loše utiče na zdravlje i pticama na grani je jasno, međutim, da li ste znali da i predugo spavanje ima negativno dejstvo?
Naime, ljudi koji spavaju manje od pet sati po noći imaju čak 61% veći rizik od razvoja visokog krvnog pritiska od onih koji spavaju minimum sedam sati.
Sa druge strane, iznenađujuć je podatak da i san duži od devet sati, posebno kod starijih osoba, nepovoljno utiče na krvni pritisak i povećava rizik od pojave srčanih bolesti.
4. Kontroliše zdravlje imunog sistema
Kad je reč o telu, spavanje regeneriše naš imuni sistem, pomaže u borbi protiv maligniteta, sprečava infekcije i odbija svakakve bolesti. Proces spavanja obnavlja stanje metabolizma time što adekvatno uravnotežava insulin i glukozu koja cirkuliše u krvi.
Naučnici su želeli da funkcije imuno sistema stave na test, te su sproveli istraživanje čiji je centar ispitivanja bila povezanost nedostatka sna i osetljivosti organizma na prehladu.
Naime, učesnici koji su spavali manje od pet sati po noći imali su 4,5 puta veće šanse da se prehlade u poređenju sa ispitanicima koji su spavali više od sedam sati.
5. Utiče na emocije, društvene interakcije i depresiju
Spavanje omogućuje da se staloženo suočavamo s društvenim i psihološkim izazovima narednog dana podešavajući neuronske mreže emocionalnog dela mozga i time dobronamerno služi našem psihološkom zdravlju.
Kontrolisanje ponašanja pred drugima i emocionalnih postupaka mnogo je teže u situacijama kada smo umorni, iscrpljeni i pospani. Umor takođe može uticati na našu sposobnost da reagujemo na humor i pokažemo empatiju, prikazuje studija.
Stanje mentalnog zdravlja je snažno povezano sa kvalitetom sna i poremećajima procesa spavanja. Istraživanje sprovedeno na 2762 učesnika otkriva da je veća verovatnoća da će osobe koje imaju anksiozni poremećaj i depresiju prijaviti lošije rezultate sna od onih koji nisu skloni tome.
I za kraj
Spavanje od prosečno osam sati tokom noći preporučuju Svetska zdravstvena organizacija i Nacionalna fondacija za spavanje. To i nije tako čudno, shodno činjenici da smo tokom našeg života budni samo dve trećine vremena, dok ostatak posvećujemo snu.
Dodatno, istraživanja sugerišu da naša tela imaju sklonost i ka kratkoj popodnevnoj dremci, poznatoj i kao „dremka snage" (power nap), zbog energije koju nam daje, čija bi dužina trebalo da varira od 10 do 20 minuta.
Zato prijatelji, spavajte dovoljno, sanjajte kvalitetno i radite to kontinuirano, ali ne preterujte, jer ko samo spava, nikad ništa ne dosanja!
