Murali su odavno prestali da budu samo ukras na zidovima – postali su snažan vid umetničkog izraza, način komunikacije sa okolinom i sve više prepoznatljiv pečat u lokalima, na zgradama i u gradovima.
Foto: Lenka Krstić
U Srbiji muralizam poslednjih godina doživljava pravi procvat, a sve je više javnih i privatnih prostora koji dobijaju novo lice zahvaljujući umetnicima koji zidove pretvaraju u platna na otvorenom. Upravo jedan takav tim umetnika iz Rume oslikava murale širom Srbije i pokazuje kako kreativnost može da preraste u uspešan posao.
Bilo da je u pitanju veliki biznis ili mala firma, veliki zid ili mala površina Viral Mural studio će ti pomoći da se izdvojiš, ulepšaš svoje prostorije i privučeš nove posetioce, a kako je došla na ideju da umetnost pretvori u svoj uspešan biznis za naš portal otkrila je Lenka Krstić, osnivač i izvršni direktor Viral Mural studija.
Foto: Lenka Krstić
“Umetnošću sam počela da se bavim od najranijeg detinjstva, s obzirom na to da je moj otac bio slikar. Od malena me je, da tako kažem, usmeravao da crtam strip junake i precrtavam stripove, uvek poentirajući da je crtež najbitnija stavka, a da ću to najbolje savladati kroz strip crtanje”, započela je priču naša sagovornica.
Kako nam je otkrila, vremenom je to interesovanje raslo, ne samo za crtež nego i za boje, pa je već u osnovnoj školi pokazivala ozbiljniju veštinu.
“Roditelji su prepoznali moj talenat i upisali me u Školu za umetničke zanate u Šapcu, gde sam provela četiri godine na smeru konzervacija i restauracija zidnog i štafelajnog slikarstva. Nakon srednje škole, završila sam Akademiju klasičnog slikarstva. Danas imam punih 33 godine i stojim iza brenda “Viral“, rekla je Krstić.
Foto: Lenka Krstić
Međutim, kako nam je rekla, priča o biznisu nije krenula odmah.
“Grupa “Viral“ je nezvanično formirana 3. decembra 2017. godine, dok sam je formalno, pod tim imenom koje sam osmislila, pokrenula 6. maja 2018. Iako se prvobitna ekipa rasula jer nisu videli potencijal, ja sam želela da od toga napravim pravi posao. Insistirala sam na ideji da se od ovoga može živeti i da postoji tržište. Iako su mnoge kolege u ovu priču ušle kao hobisti, ja sam joj pristupila profesionalno i, devet godina kasnije, mogu reći da sam bila u pravu – posao živi, a mi smo prepoznatljivi na tržištu”, navela je Krstić.
Ono što je našu sagovornicu najviše privuklo muralima i radovima velikog formata u odnosu na klasično slikarstvo jeste sloboda poteza, dinamika i sama veličina formata.
Foto: Lenka Krstić
“Klasično, štafelajno slikarstvo je prilično usamljenički posao. Ono zahteva zatvaranje u atelje, duboku koncentraciju i mirnu atmosferu. S druge strane, moj karakter je takav da volim da upoznajem nove ljude, volim razgovor, pa čak i kritiku. Ne drži me mesto. Murali zahtevaju određeni haos – tu su prolaznici, različiti tereni, rad na visini. Ta dinamika je mnogo raznovrsnija od one u ateljeu. Prvi put sam se sa velikim formatom susrela u srednjoj školi, kada sam sa 16-17 godina radila mural zajedno KUD društvo. Kasnije, na Akademiji, imali smo predmet Mural gde sam se potpuno oslobodila. Taj vid izražavanja mi je postao interesantan zbog slobode poteza i same veličine formata. Svaka nova lokacija i svaki novi zid su izazov za sebe, i to je ono što me i danas drži”, objasnila je Krstić.
Foto: Lenka Krstić
Proces izrade jednog murala, kako nam je rekla Krstić, zapravo počinje mnogo pre samog slikanja.
“Često moramo da budemo i psiholozi kako bismo pronikli u karakter osobe i “skenirali“ prostor koji treba oplemeniti. Kada je reč o inspiraciji, pravim jasnu razliku između ličnog rada i posla. Kada radim svoje štafelajne slike i pripremam izložbe, inspiraciju crpim iz okoline, snova i ličnih doživljaja. To je lakši put, jer je to čist vid izražavanja. Međutim, kod komercijalnih murala je mnogo teže pronaći inspiraciju jer tu dobijam smernice u okviru kojih treba da se krećem. Klijent, arhitekta ili dizajner mi daju "okvire", i moj zadatak je da unutar njih budem inspirisana”, ispričala nam je Krstić.
Foto: Lenka Krstić
Kako nam je navela, mnogo je veći izazov uraditi nešto što je njoj lepo i što želi da ponudi, a da istovremeno bude prihvatljivo klijentu, nego kada ima "tabula raza" – prazan papir i potpunu slobodu da radi šta god poželi bez ikakvih ograničenja.
“Najizazovnije u ovom poslu je zapravo rad sa ljudima. Ne mislim na street art gde umetnik prenosi svoju ličnu ideju na zid, već na ovaj komercijalni deo posla gde sarađujemo sa dizajnerima, enterijeristima, arhitektama i fizičkim licima”, rekla je Krstić.
Foto: Lenka Krstić
Kako je navela, veliki izazov je shvatiti šta ljudi zapravo žele.
“U 70% slučajeva klijenti dođu sa idejom: “Želimo nešto, ali ne znamo tačno šta“ ili “Videli smo ovo, ali bismo nešto drugačije“. Tu nastupa iskustvo. Morate imati ogromno iskustvo da biste prepoznali šta klijentu treba i da biste predložili rešenje kojim će oni biti zadovoljni, a koje će estetski odgovarati prostoru”, objasnila je.
Foto: Lenka Krstić
Ono što Viral izdvaja od ostalih na tržištu jesu stalne inovacije i uvođenje VR tehnologije u sam proces rada.
“Ono što bih posebno istakla, a što nas trenutno izdvaja na tržištu, jeste uvođenje VR tehnologije u sam proces izrade. Nedavno sam nabavila VR naočare koje koristim za prenos skice na zid . U komercijalnom poslu, brzina i preciznost su presudni, a moderne tehnologije nam neverovatno olakšavaju i ubrzavaju taj tehnički deo posla. Smatram da je ključno pratiti trendove i ne bežati od digitalizacije, jer ona nije tu da zameni umetnost, već da je podigne na viši nivo efikasnosti. Dakle, proces nije samo puko nanošenje boje, već spoj analize prostora, psihologije klijenta i primene najsavremenijih alata kako bi rezultat bio besprekoran”, rekla je Krstić.
Foto: Lenka Krstić
Na pitanje da li je danas umetniku važno da bude prisutan na društvenim mrežama, a ne samo u studiju ili ateljeu, Krstić navodi da je za umetnike eksponiranje sve.
“Poznajem mnogo slikara koji su tehnički fantastični, precizni, bilo da se bave hiperrealizmom ili nekim drugim stilom, i bolji su slikari od mene, ali se nisu probili. Razlog je taj što u obrazovnom sistemu, bilo da su u pitanju srednje škole ili akademije, ne dobijamo adekvatno znanje o marketingu i tome kako živeti od svog rada nakon diplome”, rekla je Krstić.
Foto: Lenka Krstić
Krstić navodi da je prisutnost na društvenim mrežama danas ključna.
“Sajtovi postoje radi legitimiteta, ali klijenti i informacije dolaze sa društvenih mreža. Instagram je naša galerija. Ljudi vole da prate proces izrade murala, to im je zanimljivo, i takav sadržaj privlači pažnju. Bez toga, danas je gotovo nemoguće opstati na tržištu”, rekla je naša sagovornica.
Takođe, Krstić ima savet za mlade umetnike koji žele da žive od svog rada i slikanja.
Foto: Lenka Krstić
“Moja poruka mladim umetnicima je da ne odustaju i da ne veruju glasovima koji kažu da se od ovoga ne može živeti. Ako imate jasnu ideju i cilj, krenite odmah. Potrebno je vreme da se “ispita teren“, da se steknu veštine i, što je najvažnije, da naučite da cenite sami sebe. Čovek kad krene, često nema samopouzdanja, ali morate istrajati da biste se izdvojili od hobista. Morate stvoriti ime, a ime se stvara istorijom dobrih radova i kontinuitetom kvaliteta”, rekla je ona.
Prema njenim rečima, uhvatite se za bilo koji segment – bilo da je to štafelaj, ikone, murali, digitalno slikarstvo ili mozaik. Tržište je ogromno.
“Takođe, želim da napomenem da sam u poslednje vreme počela da upošljavam ljude na dnevnicu kao saradnike, jer planiram širenje delatnosti. Otvorena sam za saradnju, pa svako ko ovo pročita, a želi da se bavi ovim poslom i da uči, slobodno neka mi pošalje svoj portfolio i CV. Raspoložena sam da mladim ljudima pružim priliku”, zaključila je Krstić.
Foto: Lenka Krstić
Murali danas nisu samo umetnički izraz, već i način da se prostor oživi, ispriča priča i ostavi trajni vizuelni trag. Posao oslikavanja zidova pokazuje kako kreativnost može da preraste u održiv biznis koji menja izgled gradova i način na koji ih doživljavamo.
