Ako si među onima koji veruju u stalni lični razvoj, učenje stranog jezika verovatno se već nalazi na tvojoj listi prioriteta. Nije ni čudo – danas znanje jezika ne samo da proširuje tvoje vidike, već ti direktno otvara vrata novih profesionalnih i akademskih prilika.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Ipak, verovatno si se i sam zapitao: koji jezik da izaberem, a da ga stvarno mogu savladati u razumnom roku?
Kako stručnjaci rangiraju težinu jezika?
Prema američkom Foreign Service Institute (FSI), jezici se dele u četiri grupe prema prosečnom potrebnom vremenu da native engleski govornik dostigne profesionalni nivo. Drugim rečima, FSI je na osnovu svog dugogodišnjeg rada sa diplomatama utvrdio koliko prosečno sati učenja i prakse je potrebno da bi neko ko govori engleski tečno ovladao određenim jezikom – od onih koji su slični engleskom i lakši za učenje, do onih koji su gramatički i kulturno vrlo različiti i zahtevaju mnogo više truda.
- Kategorija I (najlakši) – oko 24–30 nedelja (600–750 sati): francuski, španski, italijanski, portugalski i drugi.
- Kategorija II – oko 36 nedelja (900 sati): nemački, indonežanski, svahili i drugi.
- Kategorija III – oko 44 nedelje (1 100 sati): ruski, poljski, turski, finski, srpski i mnogi drugi.
- Kategorija IV (najteži) – oko 88 nedelja (2 200 sati): mandarin, arapski, japanski i korejski .
Ovi jezici su izazovni zbog složenog pisma, potpuno drugačije strukture rečenica, tonaliteta (u slučaju kineskog) i često velike kulturološke razlike. Ali, ako si zaljubljenik u ove kulture, ta vrsta učenja može biti i duboko ispunjavajuće iskustvo.
Naravno, odabir jezika ne treba da se bazira samo na “lakom putu”. Ključna stvar je motivacija. Ako želiš da učiš jezik zbog mogućnosti zaposlenja, obavezno pogledaj i tekst „Strani jezici koji su najtraženiji pri zapošljavanju“, gde ćeš saznati koji jezici danas najviše vrede na tržištu rada.
A kada se odlučiš – važno je da znaš i kako da pristupiš učenju. Ne postoji prečica, ali postoje metode koje dokazano funkcionišu. Kombinuj čitanje, slušanje, pisanje i govor, i budi dosledan. Neke od saveta možeš pronaći i u tekstu „3 saveta kako da naučite strani jezik“.
Ukoliko te zanima malo više detalja o ovoj analizi i celokupna lista jezika koju je FSI analizirao, možeš je ovde pogledati.
Šta određuje težinu jezika?
Kada se pitaš “Zašto je ovaj jezik teži od nekog drugog?”, lingvisti to gledaju kroz četiri konkretna faktora. Prvi je strukturalna složenost, odnosno koliko ima gramatičkih komplikacija – kao što su padeži, složeni oblici glagola ili dugački rečnik; istraživanja pokazuju da upravo takve strukture zahtevaju više vremena i truda . Drugi faktor je sličnost jezika, odnosno koliko jezik deli zajedničke delove sa tvojim maternjim, jer to omogućava brže učenje – škole su čak otkrile da se strukture i reči prebacuju lakše ako su bliske tvom maternjem jeziku. Treće, tipološka bliskost – kada jezik ima sličan izgovor, red reči i gramatičke obrasce, transfer je brži i prirodniji . Četvrto, tvoj maternji jezik utiče – ponekad pozitivno, ponekad negativno – kada tvoj maternji ima različitu fonetiku ili gramatiku nego jezik koji želiš da savladaš, možeš praviti trajne greške ili generalno usporiti svoj napredak.
Kakve izazove donosi činjenica da ti engleski nije maternji jezik?
Studija objavljena u časopisu PLOS Biology pokazuje da naučni istraživači koji nisu izvorni govornici engleskog jezika troše znatno više vremena na istraživanje i pisanje naučnih radova, i to ne samo zbog jezičkih barijera, već i zbog dodatnih prepreka kao što su ograničen pristup resursima i mrežama kolega. Na primer, mnogi se suočavaju sa problemom da njihovi radovi budu nepravedno odbijeni ili kritikovani zbog stila pisanja, a ne zbog kvaliteta istraživanja. Zanimljivo je da su naučnici iz neengleskih zemalja u proseku morali da ulože 50% više vremena u čitanje i pripremu svojih radova nego njihove kolege iz engleskog govornog područja. Isto tako, 91% više vremena troše na razumevanje relevantnih izvora, što usporava njihovu produktivnost i šanse za uspeh u međunarodnoj zajednici.
Uloga tehnologije u savremenom učenju jezika
Tehnologija današnjice omogućava ti da učiš jezik na način koji je prilagođen upravo tebi – gde god da si i kad god imaš slobodnih deset minuta. Istraživanje iz Language Learning & Technology (2024) otkrilo je da samo 27 sati rada u Duolingu dovodi do značajnog poboljšanja u svim veštinama jezika – od čitanja i slušanja, do govora i pisanja.
Štaviše, studija u Foreign Language Annals (2022) je utvrdila da polaznici koji su završili samo pet modula španskog ili francuskog na Duolingu steknu nivou sličan onom koji se očekuje posle četiri semestra studija na univerzitetu – i to za upola manje vremena!
Naravno, nije sve savršeno. Istraživanje objavljeno u ReCALL (Cambridge University) pokazuje da motivacija može varirati, a greške u strukturi i sadržaju ponekad izazivaju frustracije kod učenika.
Posebno je zanimljivo istraživanje iz Kine. Studija je sprovedena na 140 studenata sa B2 nivoom ili nižim, podeljenih u kontrolnu i eksperimentalnu grupu. Eksperimentalna grupa je koristila aplikacije (Busuu, Lingoda, LinguaLeo, BBC Learning English) uz online saradnju tokom celog semestra. Krajem perioda, 7% njih je dostiglo C2 nivo, dok je 79% dostiglo C1, u poređenju sa kontrolnom grupom gde nije bilo značajnog napretka i ostali su na B2 nivou.
Učenje jezika danas je lakše nego ikada zahvaljujući tehnologiji i dokazanim metodama. Iako neki jezici zahtevaju više truda, tvoja motivacija i pravi alati mogu značajno ubrzati napredak. Imaj na umu da ako ti engleski nije maternji, možeš očekivati dodatne izazove, ali uz upornost, znanje jezika otvara vrata ka novim prilikama i boljoj budućnosti.
