Matura za mnoge srednjoškolce ne predstavlja samo kraj jednog poglavlja, već i početak velikih pitanja na koja još nemaju odgovor. Dok neki već imaju jasno zacrtane planove za fakultet i karijeru, veliki broj mladih i dalje nije siguran kojim putem želi da krene nakon škole.
U vremenu kada se profesije brzo menjaju, a tržište rada postaje sve nepredvidljivije, postavlja se ključno pitanje: da li mladi zaista znaju šta žele posle škole — ili tek pokušavaju da pronađu svoj put u moru očekivanja i izbora?
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Kako srednjoškolci gledaju na svoju budućnost i koliko su sigurni u izbore koji ih čekaju nakon mature, otkrile su za naš portal Sanja Štulović i Sara Pušonja, učenice četvrtog razreda srednje ekonomske škole „Knjaz Miloš“ u Gornjem Milanovcu.
„ Nakon završetka srednje škole, planiram da nastavim školovanje, ali još uvek razmišljam o tome koji fakultet bi bio najbolji izbor za mene. Iako još nisam donela konačnu odluku, osećam da me najviše privlače poslovi u kojima postoji red, organizacija i jasno definisani zadaci. Verujem da ću kroz dalje razmišljanje i informisanje pronaći ono što mi zaista odgovara“, rekla je Štulović.
Kako nam je otkrila, trenutno ima dilemu i oko izbora grada u kojem bi studirala, jer razmatra više opcija i pokušava da proceni gde bi imala najbolje uslove za studiranje i život.
“Škola mi je pomogla da bolje upoznam sebe i da shvatim šta me zaista interesuje, što mi olakšava da donesem odluku o budućem zanimanju“, navela je Štulović.
„Sigurna sam u svoj izbor od malena“
Za razliku od Štulović, Pušonja je odlučila šta želi da radi posle srednje škole.
„Posle srednje škole planiram da upišem Pravni fakultet. Moj cilj je da nakon završetka studija postanem izvršitelj, jer smatram da je to odgovoran i važan posao u sprovođenju zakona i pravde“, rekla je za naš portal Pušonja.
Prema njenim rečima, veoma je sigurna u svoj izbor jer joj je to želja još od malena.
„Oduvek me je zanimala ta oblast i smatram da mi zaista leži, zbog čega verujem da sam napravila pravi izbor za svoju budućnost. Imam male dileme oko izbora mesta u kojem bih upisala fakultet, jer još uvek nisam sigurna da li da studiram u Beogradu ili u Kragujevcu“, dodala je Pušonja.
Međutim, Pušonja navodi da joj je škola mnogo pomogla, ali pre svega tako što je kroz nju shvatila šta definitivno ne želi da radi u budućnosti.
„Svakodnevno svedočim specifičnoj dinamici“
Koliki pritisak mladi osećaju kada donose odluke o budućnosti i koliko su zapravo sigurni u svoje izbore, iz ugla struke objasnila je Sanja Glišović, psiholog tehničke škole „Jovan Žujović“ u Gornjem Milanovcu.
“Kao psiholog u srednjoj tehničkoj školi, svakodnevno svedočim specifičnoj dinamici koju nosi profil naših učenika. U tehničkim školama, deca su često ranije usmerena ka konkretnim zanimanjima, ali to ne znači da su uvek sigurnija u svoj put”, rekla je za naš portal.
Kako nam je Glišović otkrila, srednjoškolci su često u raskoraku između želja (šta bi voleli da budu) i kapaciteta (šta objektivno mogu).
“U prvim godinama srednje škole, slika o sebi je još uvek pod velikim uticajem roditelja i okoline. Tek u trećoj i četvrtoj godini počinje proces realnije samoprocene. Većina njih ima ideju šta ne želi, ali im je teško da precizno definišu šta želi jer nemaju dovoljno iskustva u realnom radnom okruženju. Svesnost je proces. Kod naših maturanata primećujem da najbolje uče kroz direktan kontakt. Zato i organizujemo predstavljanje fakulteta – tek kada vide konkretan program i porazgovaraju sa studentima i profesorima, njihova apstraktna ideja o budućnosti postaje realna. Naši učenici često imaju razvijene praktične sposobnosti, ali im nedostaje svest o tome kako te veštine mogu primeniti u različitim industrijama”, rekla je Glišović.
Dominacija “IT euforije”
Prema njenim rečima, pritisak trendova je ogroman.
“Trenutno dominira "IT euforija". Često se srećem sa učenicima koji upisuju elektrotehniku jer su čuli da je to "plaćen posao", iako njihova prirodna naklonost više ide ka dizajnu ili radu sa ljudima. Međutim, naš Karijerni kutak, u kojem učestvuju privrednici, služi upravo tome da im pokažemo realnu sliku tržišta”, navela je Glišović.
Naša sagovornica nam je otkrila i jednu anegdotu.
“Imali smo učenika na smeru mehatronike koji je hteo da odustane od struke i upiše menadžment jer je "čistiji posao". Nakon razgovora sa privrednikom u našem kutku, koji mu je pokazao kako izgleda moderna, automatizovana fabrika gde on kao inženjer upravlja sistemima vrednim milione, dečak je potpuno promenio viziju. Shvatio je da njegova sposobnost da "razume mašinu" vredi više od bilo kog popularnog trenda”, rekla je Glišović.
Test profesionalne orijentacije – dragocen putokaz
Na pitanje od kolike važnosti su testovi profesionalne orijentacije, Glišović navodi da su testovi dragocen putokaz, ali ne i presuda.
“Oni pomažu učeniku da sistematizuje svoja interesovanja . Saradnja sa Job info centrom iz Kragujevca i NSZ iz Čačka nam omogućava da koristimo najsavremenije alate. Testovi često osvetle oblasti koje učenik nije ni razmatrao. Oni im pomažu da prepoznaju svoje dominantne crte ličnosti i profesionalna interesovanja. Svi naši učenici su testirani od strane JOB INFO centara iz Kragujevca, gospođe Zorice Mitrović sa kojom imamo dugogodišnju saradnju”, objasnila je Glišović.
Naša sagovornica nam je otkrila da su test instrumenti sledeći:
- IdentyFi test ličnosti u odnosu na radno mesto - učenici su dobili povratnu informaciju o profesionalnim situacijama na radnom mestu kroz šest dimenzija: savesnost, volja za učenjem, emotivna snaga, spremnost za ostvarivenje kontakata, spremnost na timski rad i istrajnost
- WayFi analiza za izbor zanimanja - učenici su dobili odgovor koje zanimanje im najviše odgovara i koja područja rada im najviše odgovaraju.
“U školama su testovi dostupni, ali je ključan razgovor nakon testa. Sam rezultat bez stručnog tumačenja može zbuniti učenika. Trudimo se da savetovanje bude dostupno, ali zbog velikog broja učenika, često se svodi na one koji se sami jave za pomoć”, navela je Glišović.
Podsetimo, Startuj Infostud nudi onlajn test profesionalne orijentacije, alat koji ti može pomoći da otkriješ koja zanimanja i oblasti najbolje odgovaraju tvojim sposobnostima, interesovanjima i vrednostima.
“Dominira strah od konačnosti izbora”
Na pitanje da li se srednjoškolci više plaše pogrešnog izbora ili neuspeha, naša sagovornica navodi:
“Učenici se podjednako plaše oba, ali dominira strah od konačnosti izbora. Oni doživljavaju upis na fakultet kao odluku koja će im odrediti čitav život do penzije, što stvara ogroman pritisak”, rekla je Glišović.
Na radionicama koje organizuju, Glišović navodi da se trude da im objasne koncept doživotnog učenja, a to je:
- Dilema: "Da li da idem na fakultet ili da počnem da radim u struci odmah?"
- Strah od neuspeha je često vezan za prijemni ispit.
- Strah od pogrešnog izbora je vezan za gubitak vremena ("Šta ako posle godinu dana shvatim da to nije za mene?").
Glišović navodi da je sasvim normalno “ne znati šta želiš”.
“Srećem se sa takvim učenicima vrlo često i moj prvi odgovor njima je: "Sasvim je u redu ne znati”. U uzrastu od 18-19 godina, identitet je još uvek u formiranju. Često se srećemo sa decom koja nemaju nikakvu ideju. Upravo za njih su radionice za maturante najvažnije – one im služe kao "sigurna zona" gde mogu da istraže opcije bez osude”, rekla je Glišović.
Važni saveti za srednjoškolce
Kao psiholog, Glišović je poručila srednjoškolcima sledeće:
- Izbor nije "za ceo život": Danas se karijere menjaju, ljudi se prekvalifikuju. Prvi fakultet ili posao je samo prva stepenica, a ne kraj puta.
- Iskoristite mogućnost testova za profesionalnu orjentaciju: Testiranje nije kontrolni zadatak, to je poklon vama da bolje upoznate sebe.
- Saslušajte privrednike u Karijernom kutku : Oni vam ne pričaju teoriju, već kako život zaista izgleda nakon škole.
- Hrabrost pre sigurnosti: Ako vas nešto zanima, a plašite se da niste dovoljno dobri – probajte. Veštine se uče, ali se ljubav prema poslu ne može veštački stvoriti.
- Budućnost je fleksibilna: Vaša diploma tehničke škole je moćan alat. Ona vam daje zanat u ruke, a fakultet nadogradnju. Imate širinu koju mnogi drugi nemaju.
- Pitaj za pomoć: Nisi sam u ovome. Razgovor sa psihologom ili pedagogom nije znak slabosti, već mudrosti da iskoristiš dostupne alate za lakši put.
U svetu koji se brzo menja, možda nije presudno da odmah znaju tačan odgovor na pitanje „šta dalje“, već da imaju priliku da ga postepeno otkriju. Dok jedni samouvereno idu ka jasno postavljenim ciljevima, drugi tek pokušavaju da razumeju sopstvene interese i mogućnosti — i to je sasvim očekivano u periodu kada se donose velike životne odluke. Ono što je ključno jeste podrška okruženja, dostupnost pravih informacija i prostor da mladi naprave izbor koji je zaista njihov.
