Pojavom novih tehnologija, a naročito u poslednjih nekoliko godina nakon pandemije korona virusa, sve više se govori o „modernim“ poslovima sa fleksibilnim radnim vremenom i da li su bolji od onih „tradicionalnih“ poslova sa fiksnim radnim vremenom od 9 do 17 časova.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Na tržištu rada danas postoji fiksno radno vreme i savremeni fleksibilni modeli rada. Iako oba imaju svoje prednosti i mane, sve zavisi od toga kome, kada i zašto određeni način rada više odgovara.
Fiksno radno vreme i dalje je dominantno u većini kompanija, naročito u javnom sektoru, bankama, administraciji i proizvodnji.
Prema istraživanju Infostuda, u Srbiji dozvolu za rad od kuće ima 26 odsto zaposlenih. Istraživanje pokazuje da zaposleni najviše cene kada od poslodavaca dobiju veću fleksibilnost u radu, prenosi RTS.
Za mlade koji tek započinju karijeru, preporuka je da razmotre oba modela i iskreno procene šta im više prija jer pravi izbor radnog vremena može značajno uticati na kvalitet života i razvoj karijere, zato ćemo u ovom tekstu navesti koje su prednosti, a koje su mane poslova sa fiksnim ili fleksibilnim radnim vremenom.
Prednosti posla sa fiksnim radnim vremenom
- Struktura i rutina – omogućava ti da ispraniraš dan i razviješ navike.
- Lakša koordinacija tima – svi su prisutni u isto vreme, što pojednostavljuje saradnju.
- Jasna granica posla i privatnog života – kada se radno vreme završi, znaš da si slobodan.
Mane posla sa fiksnim radnim vremenom
- Manja fleksibilnost – teško je prilagoditi rad privatnim obavezama.
- Stres oko prevoza – gužve u špicu i dug put do posla oduzimaju vreme i energiju.
- Produktivnost ne mora biti najveća od 9 do 17 – ne rade svi najbolje u istim terminima.
Ovi poslovi imaju jasno definisano radno vreme, najčešće od 8 do 16 ili od 9 do 17 sati, a najčešći poslovi sa fiksnim radnim vremenom su:
- Administrativni radnik
- Bankarski službenik
- Prodavac u maloprodaji
- Medicinska sestra
- Radnik u proizvodnji
- Ugostiteljski radnik (konobar, kuvar)
Prednosti posla sa fleksibilnim radnim vremenom
- Samostalno upravljanje vremenom
- Bolji balans između posla i života
- Ušteda vremena npr manje vremena u saobraćaju
- Mogućnost rada sa bilo kojeg mesta na svetu
Mane posla sa fleksibilnim radnim vremenom
- Teže postaviti granicu između poslovnog i privatnog
- Teža koordinacija – nije uvek lako organizovati sastanke i zajedničke aktivnosti van kancelarije
- Potrebna samodisciplina i dobra organizacija
- Osećaj izolovanosti
Fleksibilni modeli rada postali su popularni naročito u IT-ju, marketingu i kreativnim industrijama. Možeš sam da određuješ kada i odakle ćeš raditi, dokle god ispunjavaš zadatke i rokove. Najčešći poslovi sa fleksibilnim radnim vremenom su:
- Programer / IT developer
- Grafički ili web dizajner
- Digital marketing menadžer
- Prevodilac
- Data analitičar
- Online nastavnik
„Radim kad god mi naiđe inspiracija“
Kako u praksi izgleda posao sa fiksnim, a kako sa fleksibilnim radnim vremenom za naš portal otkrile su Katarina Savić, event manager i content kreator i Vesna Nestorović, bankarski službenik.
„Radim u marketing agenciji već pet godina i imam potpuno fleksibilno radno vreme. Nije važno kada sednem za laptop, već je važno da uradim ono što je planirano za taj dan ili nedelju. Takav način rada mi mnogo više odgovara jer nisam vezana za mesto i ne moram svaki dan da idem na posao, već kancelarija može da mi bude bilo gde“, rekla je Savić.
Kako je navela, takav način rada joj odgovara jer je produktivnija uveče nego ujutru, a i može da radi kad god joj „naiđe“ inspiracija i kreativnost.
„Nekad radim do kasno, ali onda ujutru mogu duže da spavam. Najveća prednost je što mogu da uklopim posao sa privatnim obavezama – od treninga do druženja sa prijateljima“, objasnila je Savić.
Takođe, otkrila je za naš portal da je dobra organizacija ključ uspeha za poslove sa fleksibilnim radnim vremenom.
„Potrebna je dobra organizacija kako bi uspela da sve postignem i poslovno i privatno. Vremenom sam naučila da ako poslovne obaveze imam popodne, onda prepodne organizujem da odem i na trening i na kafu s prijateljima“, rekla je Savić.
Što se tiče mana ovakvog načina rada, Savić navodi da u početku nije znala da postavi granice između poslovnog i privatnog.
„Često mi se u početku dešavalo da sam 24 sata „dostupna“, da dok sam na privatnoj večeri s prijateljima odgovaram na mejlove ili ugovaram buduće projekte. Međutim, valjda stečenim iskustvom sam naučila da to bolje koordinišem i trudim se da prvo završim poslovne obaveze, a kada nešto radim privatno ne mislim o poslu“, zaključila je Savić.
„Volim da imam rutinu“
Vesna Nestorović koja duži niz godina radi u banci nam je otkrila i koje su prednosti posla sa fiksnim radnim vremenom.
„Moje radno vreme je od 9 do 17 časova i iskreno, meni to prija. Volim da imam rutinu i jasno odvojeno radno i slobodno vreme. Kad završim posao, znam da sam slobodna i ne nosim obaveze kući“, rekla je Nestorović.
Kako je navela, navikla je da kada izađe iz banke posao ostavi tamo, a kući može da se posveti sebi i deci.
„Tačno znam kako mogu sebi da organizujem dan nakon posla. Takođe, znam i šta me očekuje na poslu i koje su mi obaveze. To mi jednostavno olakšava da budem organizovana i razdvojim poslovni od privatnog života“, rekla je Nestorović.
Kao najveću manu posla sa fiksnim radnim vremenom navodi gužve u saobraćaju.
„Jedina stvar koja mi teško pada kod mog posla jeste jutarnja gužva u gradu i što moram da krenem sat vremena ranije na posao kako bi stigla na vreme. Međutim, to je oduvek tako i valjda vremenom se čovek navikne, ali me i dalje nervira“, rekla je naša sagovornica.
