Šta kažu HR-ovi: Kako treba da izgleda CV ako nemaš iskustva

Kada HR pretražuje gomilu prijava za posao, njihova pažnja usmerena je na ključne aspekte CV-ja koji mogu otkriti potencijal budućeg zaposlenog. Kandidati sa iskustvom imaju očiglednu prednost, ali to ne znači da oni bez iskustva ne mogu da pronađu načine da se istaknu.

Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)

Za one koji tek ulaze na tržište rada ili menjaju karijeru, izazov leži u tome kako da predstave svoje sposobnosti i potencijal na način koji će privući pažnju HR-a. Da bi se istakli među konkurencijom, kandidati bez iskustva treba da se fokusiraju na strategije koje naglašavaju veštine, obrazovanje, volju za učenjem i sposobnost brzog prilagođavanja.

Šta je najbitnije navesti u CV-ju?

Ono što je najbitnije kod pisanja CV-ja jeste ono šta piše u njemu, a ne sam izgled.

„Kandidati treba da se stave u poziciju onoga ko čita CV, odnosno HR-a. Ono što su ključne stvari jeste da to bude pregledno, da ne bude hiljadu boja sa raznim ikonicama. Potreban je jedan lagan dizajn, da deluje svedeno i ne treba da bude previše komplikovano“, rekla je Tatjana Rokvić, specijalista za regrutaciju i HR Infostuda.

Kako je navela na osnovu iskustva, previše boja i šareni dizajn može samo da izazove negativan efekat kod HR-a. Dizajn CV-ja treba da bude jednostavan, da u centralnom delu stoji iskustvo i da se koristi font koji se lako čita. Takođe, zlatno pravilo kojeg treba da se pridržavaš jeste da CV bude napisan na jednoj strani A4 formata.

„Dnevno pogledam 300 biografija i zato smatram da CV ne treba izdvajati dizajnom, ne treba da se pogubim u dizajnu i da tokom čitanja shvatam gde je šta napisano i stavljeno u CV. Ima smisla raditi na nekoj vrsti specifičnog dizajna biografije ako si dizajner ili ako konkurišeš na dizajnerske pozicije, ako ćeš se baviti vizualima, međutim ako to nije slučaj onda treba izbegavati“, objasnila je Rokvić.

Ako nemaš iskustvo, navedi znanja i veštine

Cilj svakog CV-ja je da se stavi fokus na najvažnije stvari, a to je svakako iskustvo.

"Kada kandidat nema radnog iskustva, biografija treba da bude fokusirana na ono što može da se sagleda kao vrednosti kandidata, bilo da su to znanja, veštine, relevantna interesovanja (skijanje i čitanje nisu baš deo tog paketa), projekti na kojima je osoba radila i slično. Često se dešava da kandidat ne želi da navede u CV-ju određene poslove koje on/ona procenjuje kao „nerelevantne” poput bejbisitinga, rada u kafiću/autoperionici ili sezonskih poslova, i to smatram pogrešnim. I ovakva radna iskustva, privremena ili sezonska, daju određenu sliku o kandidatu: o inicijativi, samostalnosti, učenju“, rekla je Jelena Stojiljković, senior HR biznis partner iz "Wagen international".

Kako je navela Stojiljković, mlad kandidat bez radnog iskustva ne predstavlja poseban problem za regrutere, pogotovo one iskusne koji umeju da koncipiraju i izvedu sadržajan intervju sa kandidatima bez iskustva jer su ovi kandidati „zahtevni” u smislu da se procena bazira na primerima i temama iz obrazovnog ciklusa, a ne sveta rada.

„Kandidati bez iskustva su veliki potencijal za kompaniju jer donose novu energiju, tehnološku pismenost i moderni pogled na stvari. Kompanije su svesne da zapošljavanjem mladih u stvari ulažu i efekti stižu malo kasnije ali benefiti su dugoročni i vredni za organizacionu kulturu i procese. Ono što se prepoznaje više kao „briga” a ne problem je tendencija novih generacija da budu nestrpljivi, manje lojalni i zbog toga, rizični za investiranje vremena mentora, resursa i truda“, objasnila je Stojiljković.

Kako je navela Rokvić, možeš navesti bilo koje iskustvo ali da je smisleno, odnosno da razmisliš da li je to iskustvo prikladno za tu poziciju za koju konkurišeš. To mogu biti volonterski projekti, humanitarne akcije, učešće u studentskim orginazacijama, sertifikati, kursevi i slično.

„Nije dovoljno da se navede samo bio sam član te i te organizacije, važno je da se opiše šta su zapravo tu radili, da kroz par reči ili rečenica stave fokus na svoju ulogu u tom projektu. Na primer, ako su bili članovi Aiesec-a, treba da napišu da li su bili u delu za marketing ili u delu za organizaciju događaja, koji je to bio događaj, koliko si dugo radili tamo ili sa koliko su ljudi sarađivali“, objasnila je Rokvić.

Meke veštine su poželjne, ali...

Što se tiče pisanja mekih veština u CV-ju, one su poželjne ali ne i nužne.

„Svi napišu da imaju timski duh, da su dobri u komunikaciji, ali nemaju čime to da potkrepe. Bitno je da ako to navedu da to i potkrepe, inače su to samo prazna slova na papiru. Ako kažu da su dobri u timskom radu, a nisi bili ni u jednom projektu, pitanje je šta znači uopšte taj „timski rad“, navela je Rokvić.

Što se tiče pisanja mekih veština u svom CV-ju, Stojiljković smatra da regruteri možda i ne čitaju te delove CV-ja.

„Nisam sigurna da regruteri uopšte čitaju te delove CV-ja. Simpatično je videti da kandidat planinari ili piše pesme, ali u većini slučajeva, kao regruter, nemam vremena da se osvrnem na to. Biografija kandidata bez iskustva ne treba da se veštački „filuje” sadržajem. Dovoljno je da je koncizna, uredna, sa validnim podacima i sa iskazanim veštinama, znanjima, afirmativnim aktivnostima kandidata u kojima je učestvovao na fakultetu ili sportu ili na bilo kom drugom životnom polju, jer takve aktivnosti šalju poruku o stečenim iskustvima: komunikacija, ciljevi, rokovi, saradnja sa drugima“, objasnila je.

Ključni problemi kod CV-ja

Ključan problem u CV-jevima je nedostatak informacija.

„Ključno je kad fali informacija, ne samo kod onih kandidata bez iskustva, već i kod onih koji imaju iskustva. Na primer, ako je kandidat radio 20 godina, a samo je nabrojao 4 pozicije u 4 firme u kojima je radio i stavio tačku na to, to nije dovoljno jer svaka pozicija zahteva drugačiji način rada“, rekla je Rokvić.

Međutim, problem može biti i previše opštih informacija.

„Primetila sam da vole da stave ispod svog imena nešto o sebi, a to su negde izguglali i generično pronašli i to su uvek timski igrači, spremni na izazove. Nije to greška, ali to su informacije koje treba izbaciti, bolje da napišu nešto više o sebi, neka ta biografija odiše kandidatom“, objasnila je.

Takođe, pomoć za pisanje CV-ja možeš da pronađeš i na Guglu ili ChatGPT-u.

„Ja ohrabrujem ljude da traže pomoć na internetu jer zato i imamo te alate, ali treba da ih prilagode sebi, jer ako je sve jako opšte i nema lični pečat, onda CV dobija manju ocenu, jer se to primeti“, navela je Rokvić.

Kako je navela, i loša organizacija je problem u CV-jevima, kada HR mora da traži nekoliko minuta gde se šta nalazi ili kada je umesto vertikalnog CV-ja napravljen horizontalno. Takođe, neažuriran CV je isto problem.

Prilagodi CV

CV je potrebno prilagoditi različitim pozicijama ili kompanijama. Ako se prijavljuješ za rad u kreativnom start up-u, možda će biti korisno da tvoj CV bude dinamičniji i vizuelno privlačniji, dok za poziciju u tradicionalnoj korporaciji, formalniji i profesionalniji format može biti prikladniji.

„Na primer, IT ima ton komunikacije koji je dosta opušteniji u odnosu na javne ustanove, sud ili velike korporacije. O kulturi kompanije se može dosta naći na internetu i potrebno je istražiti što više o samoj kompaniji za koju apliciraš, odnosno koji im je dres kod, da li imaju propisani način komunikacije i slično, a nakon toga prilagodi svoj CV tome“, objasnila je Rokvić.

Na primer, ako se prijavljuješ za poziciju u marketingu, naglašavanje iskustva u analizi tržišta i kreativnim kampanjama može biti ključno. S druge strane, ako ciljaš na ulogu u upravljanju projektima, fokusiranje na organizacione veštine i iskustvo u vođenju timova biće važnije.

Prilagođavanjem CV-ja pokazuješ da si posvećen i angažovan kandidat koji je spreman da uloži dodatni trud kako bi se ukazao kao najbolji izbor za tu poziciju. Ovo ne samo da povećava tvoje šanse za prolazak u sledeći krug selekcije, već i ostavlja snažan utisak na poslodavce koji prepoznaju tvoju pažnju prema detaljima i profesionalni pristup.

Kako da se pripremiš za prvi intervju?

Prvi intervju može biti uzbudljiv i pomalo zastrašujuć, ali dobra priprema može znatno smanjiti nervozu i povećati tvoje šanse za uspeh, zato ako imaš prvi intervju za posao, kod kuće pripremi svoje predstavljanje, odnosno sam početak intervjua.

„Ako su to prvi intervjui, nek provežbaju kod kuće kako žele da se predstave, jer to je jedan deo koji sigurno mogu pripremiti. Takođe, pitaće ih o njihovim interesovanjima i željama, zašto žele baš tu kompaniju ili poziciju, zašto su tu konkurisali. Na samom intervjuu neka budu iskreni jer se to lako primeti tokom razgovora“, objasnila je Rokvić.

Kako navodi naša sagovornica, sigurno će biti više pitanja o iskustvu koje su naveli u CV-ju.

„Koja god iskustva da su naveli verovatno da će se o tome pričati, ako je to članstvo u studentskim organizacijama biće pitanja o tome šta je to šta su tamo radili, koja im je bila uloga, kako su sarađivali, koji su im bili omiljeni zadaci. Ili ako su radili negde preko studentske zadruge, koji su im poslovi bili najzanimljiviji i zbog čega“, navela je Rokvić.

Regruteri tragaju za motivacijom, pozitivnim stavom, dobrim vaspitanjem i kulturom, tragaju za kandidatima koji su realni u sagledavanju svojih vrednosti, ali svesni i toga da, ako nemaju iskustva, treba da uče, usvajaju znanja i upoznaju svet rada.

„Fakultetska diploma je mnogo udaljena od radne prakse i realnog biznisa i poslovanja i mladi ljudi bez iskustva treba da pokažu na intervjuu da su toga svesni. Na ceni će zauvek biti kandidati koji su profesionalni i ljubazni, otvoreni i timski nastrojeni, kandidati koji koncizno i argumentovano uspeju da iskažu svoju strast i motivaciju da rade“, navela je Stojiljković.

Kad je u pitanju priprema za intervju, kako navodi naša sagovornica, dovoljno je da pročitaš makar osnovno o kompaniji u koju dolaziš i da znaš osnovne stvari o poziciji i industriji za koju su konkurisao.

„Preterano pripremanje za univerzalna pitanja na intervjuu su upravo dovela do toga da imamo kandidate koji liče jedni na druge i odgovaraju na identične načine na intervjuima. Razliku pravi stav kandidata, ponašanje i energija koju nosi“, rekla je Stojiljković.

Na kraju samog razgovora očekuj da će regruteri želeti da i ti postaviš pitanja njima.

„Biće segment „šta ti želiš nas da pitaš“ jer sigurno postoji nešto što ih zanima. Šta god kandidati imaju od pitanja bilo bi dobro da dobiju odgovor, a da li ćete kompanije procenjivati po pitanjima koje si postavio, sigurno da će nositi deo opšteg utiska. Volim kada su ljudi zainteresovani i radoznali, da pitaju i da su otvoreni u komunikaciji, nemoguće da ih ništa ne zanima. U redu je i da imaju tremu, ali pitanja možeš da pripremiš kući i poneseš sa sobom papir kako ne bi zaboravio od treme“, navela je Rokvić.

Da li je potrebna fotografija u CV-ju?

Poželjno je staviti i svoju fotografiju u CV.

„Pravo svakog čoveka je da odluči hoće li staviti svoju fotografiju ili ne, nije obavezno. Važno je da budu pristojne, profesionalne i bez filtera. Da slike ne budu isečene sa svadbe, jer svakakve CV-jeve dobijamo. Čist zid, obući nešto pristojno i uslikati se, ako se već opredele da stave sliku. Lično volim kada imam fotografiju, jer tako popamtim sve kandidate“, rekla je Rokvić.