Više od polovine mladih želi da ode u inostranstvo: Kako ih poslodavci mogu zadržati

Portal Startuj Infostud je u oktobru 2024. godine uradio istraživanje o tome kako generacija Z gleda na tržište rada u Srbiji. To je kvanitativno istraživanje po CAWI metodu i urađeno je na uzorku od 1.805 mladih iz Srbije koji imaju od 15 do 29 godina. Većinu ispitanih čine žene, tačnije 78 odsto su žene, a 22 odsto su muškarci.

Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)

U ovom istraživanju, gledano po regionu, najviše su zastupljeni, u odnosu na ostatak Srbije, Beograd i Vojvodina. Tačnije, 37% je Beograd, 31% Vojvodina, dok je Šumadija i Zapadna Srbija 18% i 14% Južna i Istočna Srbija.

Što se tiče starosti ispitanih u ovom istraživanju, najmanji deo uzorka čine srednjoškolci, odnosno 18% su ispitanici od 15 do 19 godina, dok su 40% ispitanici od 24 do 28 godina, a 42% su ispitanici od 20 do 23 godine.

Takođe, više od polovine ispitanih su studenti, a deo njih je i zaposleno, tačnije 53% su studenti, 35% su zaposleni, a 18% nezaposlenih.

U istraživanju su analizirane mnoge teme, a među njima su i “Odlazak mladih iz zemlje” i “Employer branding kompanija”.

Više od polovine mladih razmišlja da ode iz Srbije

Prema istraživanju koje je sproveo Startuj Infostud čak 57% mladih u Srbiji razmišlja o preseljenju u inostranstvo. Ovi podaci ukazuju na sve izraženiju želju za napuštanjem zemlje, a kao glavne razloge mladi navode kvalitet života, čak 78% ispitanih, zatim dobre plate, tačnije 76% ispitanih i 69% ispitanih navodi prilike za razvoj karijere.

Regionalne razlike pokazuju da je najveći procenat mladih koji razmišljaju o odlasku iz zemlje prisutan u Južnoj i Istočnoj Srbiji. S druge strane, u Beogradu je ovaj procenat niži.

Što se tiče starosne razlike, oni uzrasta od 15 do 23 su spremniji da odu iz zemlje u poređenju sa ispitanicima uzrasta od 24 do 28 godina.

Prema istraživanju, regije sa nižim ekonomskim potencijalom, poput Šumadije, Zapadne, Južne i Istočne Srbije zahtevaju dodatne inicijative. Ipak, istraživanje otkriva i potencijalne prilike: podsticanje razvoja lokalne ekonomije, saradnja sa državnim institucijama za povećanje mogućnosti zapošljavanja, kao i posebni programi za zadržavanje talenata i smanjenja migracija mladih.

Novac nije jedini razlog odlaska

Šta najviše motiviše mlade da napuste zemlju otkrila je za naš portal Petra Kanurić, menadžer razvoja poslovanja sajta Startuj Infostud.

“Ekonomija jeste veoma važan motiv i nosi, rekla bih, najveći deo odluke o odlasku. Istraživanje Westminster Foundation for Democracy-a iz 2024. pokazuje da bi 64,5 % mladih u Srbiji otišlo u inostranstvo čim im se ukaže prilika, a kao glavne razloge navode finansijsku (ne)perspektivu i nedostatak kvalitetnih poslova”, rekla je Kanurić.

Međutim, kako nam je rekla, novac nije jedini pokretač.

“U istom korpusu motiva nalaze se:

1. slaba vladavina prava i politička nestabilnost,
2. duboka sumnja u meritokratiju – „veze“ i partijska pripadnost protivno kvalitetu,
3. želja za modernijim studijskim programima i praksom koje ovde još nisu dostupne i
4. avanturistički, istraživački duh Gen Z – iskustvo života u uređenijem sistemu shvataju kao prirodan korak ličnog razvoja”,

objasnila je Kanurić.

Vrednosti poslodavca su ključni

Istraživanje portala Startuj Infostud o stavovima mladih u Srbiji prema kompanijama i tržištu rada pokazuje da vrednosti poslodavca igraju ključnu ulogu u izboru budućeg zaposlenja. Mladima su najvažnije vrednosti:

1. poštovanje zaposlenih (78%)
2. dobrobit zaposlenih (76%)

Ovo istraživanje je pokazalo da čak 66% mladih ne bi radilo za kompaniju čiji imidž ne odgovara stvarnim uslovima rada, što predstavlja jasan signal da employer branding mora biti zasnovan na autentičnim vrednostima, a ne samo na marketinškim porukama.

Zanimljivo je da bi 46% mladih pristalo da radi za manju platu, ukoliko kompanija neguje prave vrednosti. Takođe, 74% ispitanika ističe da im je važna društvena odgovornost kompanije, što potvrđuje da se generacija Z ne zadovoljava samo finansijskim uslovima, već traži dublji smisao i svrhu u svom poslu.

Iako 68% mladih ne pohađa dodatne kurseve za unapređenje znanja, čak 8 od 10 njih smatra da su meke veštine potrebne za rad u kompanijama.

Istraživanje nudi i konkretne savete poslodavcima, a to su:

1. Komunicirati vrednosti kroz konkretne aktivnosti i transparentne benefite
2. Pružiti podršku za učenje stranih jezika i tehničkih veština i organizovati treninge u oblasti “mekih” veština
3. Učešće predstavnika kompanija u humanitarnim aktivnostima i uključivanje zaposlenih u društveno odgovorne projekte

Kako nam je rekla Kanurić, poruke koje poslodavci treba da šalju mladima kako bi im pokazali da u Srbiji postoji perspektiva jesu dokazi, a ne obećanja. Gen Z će poverovati tek kada vidi konkretan primer da sledeće potrebe stvarno žive u praksi:

• Prvo pokažite kako vam rade hibridni timovi ili kako izgleda vaša jasna politika rada na daljinu.
• Fer i transparentne plate. Iznesite okvirne platne opsege po senioritetu i objasnite koliko često radite revizije zarada – bez skrivanja iza „dogovorićemo se“.
• Učenje i napredovanje. Opišite budžet za kurseve, sistem internog mentorstva i jasne metrike koje omogućavaju mladom zaposlenom da iz statusa junior pređe u medior za predvidljiv vremenski rok.
• Balans i psihološka sigurnost. Naglasite dane za mentalno zdravlje, anonimne kanale za povratne informacije i pravilo „nema mejlova posle 18 h“ koje se zaista poštuje.
• Doprinos zajednici. Prikažite projekte sa društvenim uticajem, stipendije ili prakse za studente iz manjih sredina i rezultate koje su vaši timovi već postigli.

“Kada govorite o svakoj od ovih tema, potkrepite ih brojkama – koliko sati obuke plaćate godišnje, koliki je procenat internih promocija ili koliko volonterskih sati su vaši pripravnici odradili na ESG projektu. Konkretne brojke grade poverenje bolje od najlepših slogana”, rekla je Kanurić.

Ono šta employer-branding mora da sadrži danas, kako nam je otkrila Kanurić, da bi bio relevantan za Gen Z jeste:

1. Autentičnost u prvoj osobi. Umesto savšeno isproduciranih videa, kratki TikTok/IG Reels u kojima junior govori šta je pogrešio i kako ga je tim ispratio.
2. Fleks-model rada kao default. 81 % Gen Z zaposlenih globalno kaže da im je fleksibilnost top kriterijum. 
3. Jasna mapa karijere + mogućnost učenje. Deloitte 2024 pokazuje da tri četvrtine Gen Z veruje da će im se posao promeniti zbog AI i traže kontinuirani upskilling.
4. Svrha i lokalni uticaj. Prikažite konkretne rezultate – npr. „300 besplatnih sati mentorstva u STEM školama u Nišu“.
5. Dvosmerni kanal. AMA (Ask-Me-Anything) sesije sa menadžmentom na Discord-u ili Teams-u gde pitanja nisu filtrirana.

Kao najveću grešku poslodavaca u privlačenju ili zadržavanju mladih Kanurić navodi lažno predstavljanje brenda. 

“Gen Z ima radare za neautentičnost: Kada kompanija javno promoviše inspirativne „core values“, a zaposlene na prvom radnom danu dočekaju zastarela oprema i strogi mikro-menadžment, stvarni doživljaj vrlo brzo razotkrije nesklad i uruši reputaciju poslodavca. Nerealna obećanja stvaraju cinični backlash i negativni word-of-mouth koji se širi brzo među ovom umreženom generacijom”, objasnila je Kanurić.

Naša sagovornica ima i poruku za mlade koji razmišljaju o odlasku iz zemlje.

“Idite, naučite najbolje prakse, a zatim se vratite i primenite ih ovde – da zajednički podignemo standarde i unapredimo našu zemlju i lokalnu zajednicu. Iskustvo rada u uređenijem okruženju otvoriće vam novu perspektivu; kada se vratite, bićete pokretači transparentnijih procesa i inovacija. Srbija vam pruža priliku da brže uvodite promene, vodite projekte u mlađim godinama i odmah vidite rezultate koji direktno koriste ljudima oko vas. Izbor je da li ćete gledati sa strane ili  biti deo tima koji menja pravila igre kod kuće”, zaključila je Kanurić.