Pravopis nije samo stvar znanja, već i poštovanja – prema jeziku, čitaocima i samome sebi. U vremenu društvenih mreža i brze komunikacije, često zaboravljamo koliko je važno pisati pravilno. Iako je pravopis srpskog jezika složen i zahtevan, postoje osnovna pravila koja bi svaki govornik trebalo da zna.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
U ovom tekstu izdvajamo deset pravopisnih pravila koja se najčešće koriste, ali se istovremeno i najčešće krše. Podsetimo se zajedno osnova i učinimo svakodnevno pisanje jasnijim, lepšim i pravilnijim.
1. Pisanje rečce ne sa glagolima
Rečca za negiranje NE ne spaja se sa glagolima: ne raditi, ne čitati, ne znam, ne dođoh, ne idi, bio ne bio itd. Važno je napomenuti da ovo pravilo uključuje glagolski prilog sadašnji i glagolski prilog prošli, jer se najviše greši kod ovih glagolskih oblika: ne znajući, ne znavši, ne želeći, ne videvši i sl.
Detaljnije o pisanju rečce NE možete pročitati na sledećem linku.
2. Razlikovanje je l' i jer
Je l' je skraćeni oblik od je li. Koristi se u upitnim rečenicama u značenju da li:
Je l' dolaziš sutra?
Jer je uzročni veznik koji ima značenje zato što:
Nisam došao jer sam bio bolestan.
3. Pisanje suglasnika j između samoglasnika i i o
Ne piše se suglasnik j između samoglasnika i-o. Dakle, pisaćemo: bio, avion, milion, fioka, radio itd. Međutim, kada je suglasnik j sastavni deo osnove reči, njegovo pisanje je obavezno: zmijo, istorijom, Srbijom, vijoriti itd.
4. Upotreba glagola trebati
Glagol trebati ima dva značenja. U značenju „valjati” uzima se bezlično: treba da odu, trebalo bi da odu i sl. U značenju „biti potreban” upotrebljava se u svim licima i u oba broja: trebaš mi, trebaju nam i sl.
5. Pisanje prideva koji se završavaju na –ski, -čki, -ški
Pridevi koji se završavaju na -ski, -čki, -ški pišu se malim slovom: srpski, francuski itd. Ipak, ako je pridev deo naziva (institucije, nekog geografskog pojma itd.), pisaćemo ga velikim slovom: Beogradski univerzitet, Crnomorski sliv itd.
6. Razmak i interpunkcija
Posle znakova interpunkcije stavlja se razmak. Dakle, pravilno je:
Gajili su breskve, kruške, jabuke i šljive.
Nije pravilno pisati:
Gajili su breskve,kruške,jabuke i šljive.
Gajili su breskve , kruške , jabuke i šljive.
Tekst izdvojen zagradom ne odvaja se razmacima. Dakle, pravilno je:
Ivo Andrić (1892−1975) bio je jedan od najvažnijih srpskih pisaca.
Nije pravilno pisati:
Ivo Andrić ( 1892−1975 ) bio je jedan od najvažnijih srpskih pisaca.
7. Pisanje tačke posle rednih brojeva
Uz arapski broj koji je upotrebljen kao redni piše se tačka:
Slavim 34. rođendan.
Napomena: Kada posle tačke sledi drugi znak interpunkcije tačka se ne piše.
Detaljnije o upotrebi tačke možete pročitati na sledećem linku.
Nije pravilno napisati:
Slavim 34 rođendan.
Slavim 34-ti rođendan.
Uz rimske brojeve tačka se ne piše jer oni sami po sebi označavaju redni broj:
Živeo je u XX veku.
8. Pravilno pisanje glagola u futuru I
U futuru I pomoćni glagol se piše odvojeno od glagola čiji se infinitiv završava na -ći:
doći ću, moći ću, ići ćemo itd. Pomoćni glagol se piše zajedno sa glagolom čiji se infinitiv završava na -ti: usrećiće, uradićemo, pevaćemo itd.
9. Aorist pomoćnog glagola BITI
Pravilna promena aorista pomoćnog glagola biti glasi: bih, bi, bi, bismo, biste, biše/bi. Nije pravilno koristiti oblik aorista pomoćnog glagola biti za 1. lice jednine bez suglasnika h na kraju (bi). Nepravilna je i upotreba oblika bi za 1. i 2. lice množine.
Dakle, nije pravilno ja bi, mi bi, vi bi. Takođe, nepravilno je i odvojeno pisanje aorista pomoćnog glagola biti u 1. i 2. licu množine: mi bi smo, vi bi ste.
10. Glagoli izviniti i izvinuti
Glagol izviniti (se) znači ne uzeti za zlo, ne zameriti, oprostiti; zamoliti da se nešto ne uzme za zlo, zatražiti oproštaj, a njegova promena u prezentu glasi: izvinim (se), izviniš (se), izvini (se), izvinimo (se), izvinite (se), izvine (se).
Primer: Izvinio se zbog kašnjenja na sastanak.
Glagol izvinuti (se) znači saviti (se), izviti (se), izdići (se); iščašiti, uganuti. Njegova promena u prezentu glasi: izvinem (se), izvineš (se), izvine (se), izvinemo (se), izvinete (se), izvinu (se).
Primer: Marko se izvinuo unazad da bi izbegao udarac.
Pravopisna pravila nisu tu da bi nas sputavala, već da bi nam pomogla da jasnije, preciznije i lepše izražavamo svoje misli. Njihovo poštovanje doprinosi negovanju jezika, ali i stvaranju utiska ozbiljnosti i profesionalnosti, jer način na koji pišemo ostavlja utisak o nama. U vremenu u kom prevladavaju brzina i površnost, vraćanje osnovama pravopisa može biti mali, ali važan korak ka boljoj kulturi izražavanja i međusobnog razumevanja.
