Dok se neki fakulteti hvale rekordnim brojem upisanih brucoša, drugi se bore sa sve slabijom zainteresovanošću i manjim brojem novih studenata.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Iako istraživanje koje je sproveo sajt Startuj.infostud.com, kao deo najveće grupacije sajtova za zapošljavanje Poslovi Infostud, pokazuje da je ukupno manje raspoloživih mesta i manje prijavljenih studenata u odnosu na prošlu godinu, nekoliko fakulteta nastavlja da prati trend manje interesantnih po broju upisanih srednjoškolaca, ali ima i iznenađenja.
Manja zainteresovanost za IT
Ono što je iznenađujuće jeste da se na svim fakultetima primećuje manje interesovanja za IT smerove u odnosu na prošlu godinu. Na Fakultetu organizacionih nauka ove godine bilo je 250 manje kandidata u odnosu na prošlu godinu. Takođe, na Elektronskom fakultetu u Nišu je prijavljeno 140 srednjoškolaca manje, na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu 60 srednjoškolaca manje, čak je i za smer Softversko inženjerstvo i informacione tehnologije, kao najpopularniji smer na tom fakultetu, manje interesovanje ove godine.
Prema procentima, prošle godine je bilo 161 odsto, dok je ove 133 odsto više prijavljenih srednjoškolaca u odnosu na broj raspoloživih mesta. Iako IT poslovi važe za visoko plaćene i veoma tražene, primetan je pad u interesovanju brucoša za upis na ove smerove, a ove godine je interesovanje manje za skoro 26 odsto.
Koji je razlog manjeg interesovanje za IT?
Na manje interesovanje srednjoškolaca za IT smerove ove godine može uticati više različitih faktora.
"Postoji nekoliko razloga za ovaj trend. Jedan od razloga je percepcija da je tržište rada u IT sektoru prezasićeno, što može obeshrabriti nove studente. Takođe, IT studije su često veoma zahtevne i stresne, što može odvratiti potencijalne studente koji traže bolji balans između života i posla", rekao je za Miloš Turinski, PR Infostuda.
Naš sagovornik navodi da se mladi sve više, za ove poslove, edukuju uz pomoć kurseva i samostalno, jer se na taj način brže dolazi do posla.
"Sve više mladih ljudi bira alternativne puteve za ulazak u IT sektor, kao što su online kursevi, bootcamp programi i samostalno učenje, koji mogu pružiti brži i često jeftiniji put do posla. Ovi alternativni putevi postaju sve popularniji, jer omogućavaju studentima da steknu potrebne veštine u kraćem vremenskom periodu", objasnio je Turinski.
Kako navodi Turinski, pored ovoga, promena interesovanja među mladima može biti uzrokovana širim spektrom karijernih opcija koje danas postoje.
"Kreativne industrije, društvene nauke i preduzetništvo postaju sve privlačniji, što može doprineti smanjenju zainteresovanosti za tradicionalne IT studije. Sve ove promene u preferencijama i percepciji tržišta rada doprinose smanjenju broja brucoša koji upisuju IT smerove, uprkos njihovoj atraktivnosti u pogledu plata i mogućnosti zapošljavanja", zaključio je Turinski.
Manje interesovanje i za jezike
Malo manja zainteresovanost u odnosu na prethodne godine beleži se na smerovima za engleski jezik, ali i dalje je svuda veća od broja raspoloživih mesta.
Na primer, na Filozofskom fakultetu u Nišu od ukupno 75 mesta, prijavljeno je 67 srednjoškolaca, a na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu od ukupno 40 mesta, prijavljeno je 44 srednjoškolaca, dok je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu od ukupno 80 mesta, prijavljeno 112 srednjoškolca.
Takođe, na Filološkom fakultetu u Beogradu je manja zainteresovanost, od ukupno 1.393 mesta, ove godine je prijavljeno samo 856 srednjoškolaca.
Blagi porast za fakultete prirodnih nauka u Beogradu
Što se tiče fakulteta prirodnih nauka, i dalje je ista situacija kao i ranijih godina, slabo interesovanje, a naročito za profesorske smerove. Prema istraživanju Infostuda, jedino Matematički i Hemijski fakultet u Beogradu imaju više kandidata od proseka.
Na Matematičkom fakultetu u Beogradu ukupno ima 435 mesta, a prijavilo se 454 srednjoškolca. Najveća zainteresovanost je bila za smer Informatika, od ukupno 160 mesta prijavilo se 294 srednjoškolca, dok je za smer matematike od ukupno 250 mesta, prijavljeno 141 kandidata, a za smer Astronomija i fizika od ukupno 25 mesta, samo 19 kandidata.
Na Hemijskom fakultetu u Beogradu od ukupno 185 mesta, prijavilo se 170 srednjoškolaca, a u prvim upisnom roku upisalo ukupno 104 brucoša.
"Ove godine je manji broj maturanata u Srbiji nego prošle godine. Mi smo upisali vrlo sličan broj studenata kao i prošle godine, a nešto manji procenat se uklapa sa procentom smanjenja maturanata u odnosu na prošlu godinu", rekle su za naš portal prof. dr Jelena Trifković, prodekan za nastavu, i prof. dr Ksenija Stojanović, koja rukovodi Komisijom za upis.
"Interes maturanata za studiranjem na fakultetima koji se bave fundamentalnim ili bazičnim istraživanjima je mali. Nije to slučaj samo sa našim fakultetom, već sa svim fakultetima bivšeg PMF i to ne samo u Beogradu, već i u Novom Sadu, Kragujevcu, a takođe i u evropskim zemljama (npr. Bugarska i Austrija). To je trenutno opšti trend u društvu, na koji mi ne možemo da utičemo", navode sa Hemijskog fakulteta.
Takođe, kao jedan od glavnih razloga za manju zainteresovanost srednjoškolaca navode cene u Beogradu koje su poprilično visoke, najviše u Srbiji, što otežava kandidatima da donesu odluku da studiraju na Univerzitetu u Beogradu.
"Saradnici fakulteta stalno su angažovani na promociji i poboljšanju nastave, pripremaju se izmene i novine u nastavnim planovima i programima za novu akreditaciju od 2027. godine, ali jednostavno interesi većine mladih nisu usmereni ka prirodnim naukama. To se najbolje vidi po odabiru izbornog predmeta za maturu na kraju osnovne škole, gde su najmanje zastupljeni fizika, a odmah zatim hemija. Dakle, ono što se dešava sa izborom studija, samo je preslikana situacija još od osnovne škole", navele su prof. dr Trifković i prof. dr Stojanović.
Kako navode, manja zainteresovanost dece za hemiju delom je i posledica činjenice da se u osnovnim i srednjim školama malo pažnje posvećuje izvođenju ogleda, što zbog neulaganja u opremanje školskih laboratorija, što zbog preobimnog gradiva koje je potrebno tokom godine savladati.
"Hemija je eksperimentalna nauka i sigurno bi dobro izabrani ogledi zainteresovali učenike za ovu nauku", zaključile su.
Slična situacija i u Novom Sadu
Takođe, u Novom Sadu se primećuje blagi porast interesovanja za Prirodno-matematički fakultet.
"Na PMF-u je u prvom konkursnom roku prijavljeno, a zatim i upisano oko 10 odsto više srednjoskolaca i sa te strane smo više nego zadovoljni s obzirom na slabiju zainteresovanost za bazične nauke koja je prisutna godinama unazad", rekla je za naš portal dr Tatjana Pivac, prodekan za nastavu i redovni profesor na PMF-u u Novom Sadu.
Kako je dr Pivac navela, PMF se trudi da prati trendove i zato osmišljavaju nove studijske programe.
"Novi studijski programi su Bioinformatika, Geoinformatika, Kompjuterska i IT fizika. Kao Fakultet se maksimalno trudimo i promovišemo intenzivno sve naše studijske programe. Imamo veoma interesantne akcije, kao sto su: Budi student jedan dan, Dan otvorenih vrata, Escape room, zatim zaposleni i studenti pišu razne blogove i slično", objašnjava dr Pivac.
"Smatramo da jedino resorno Ministarstvo može da utiče i promeni situaciju u kojoj su se našli profesorski smerovi", zaključila je dr Pivac.
