Na tačno četiri meseca od pada nadstrešnice u Novom Sadu, koja je pokrenula lavinu protesta i nezadovoljstva studenata i građanstva, kao predvodnici bunta, studenti su organizovali, nakon Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Novog Pazara - i veliki skup u Nišu. Carski grad, rodni grad Konstantina Velikog i jedan od najstarijih gradova na Balkanu, u subotu 1. marta od 9 časova ujutru do 3 sata iza ponoći, okupio je građane iz cele Srbije ujedinjene u jednoj ideji - da se ispune studentski zahtevi.
Foto: Privatna arhiva/Kristina Dorić
Ovaj protest poneo je ime Studentski edikt, a studenti su poručili da neće više prihvatati nepravdu, korupciju i neefikasan sistem koji ograničava, već da žele sistem koji vrednuje znanje i rad, a ne poslušnost i ćutanje (Izvor: studenti_u_blokadi).
Preko brda i voda, do Niša se hoda
Sa raznih tačaka u Srbiji, studenti su se uputili pešice ka Nišu. Studentski marš je krenuo već od 25. februara ka istom cilju. Maratonci su krenuli iz Novog Sada, Beograda, Kragujevca, Bora, Čačka, Vranja, Kraljeva, Kruševca, Bele Palanke, Dimitrovgrada, Babušnice, Blaca, Užica, Svrljiga, Pirota i drugih mesta. Neki su išli peške, neki su trčali (baš, baš) ultra maraton, dok su neki kilometre prelazili biciklama. Svaka grupa studenata imala je tačno definisanu rutu, okrepne stanice, kao i prenoćišta na svojim rutama. Studentima su se u šetnji pridružili i građani, a od Bora i Svrljiga su im se priključili i sveštenik i monarh.
Studenti su prolazili kroz brojna sela i gradove, u kojima su bili dočekani sa suzama, zagrljajima, ićem i pićem. Društvenim mrežama su se iz minuta u minut širile fotografije i video zapisi nepoznatih ljudi koji se grle kao da su svoji, ikona, zastava koje se vijore i nestaju u daljini, iscepanih patika, galame i tišine, ispruženih ruku sa onim što se imalo na stolu da se iznese i sveštenih lica koja blagosiljaju mladost.
Sa severa, istoka, zapada i juga na jug, svaki pređeni kilometar vodio je ka mestu gde ćemo se, za koji dan, svi sresti.
Foto: Privatna arhiva/Kristina Dorić
„Nobelovci“ dočekani nobelovski
Poslednjeg februarskog dana Niš se pripremao za svečani dolazak studenata iz cele Srbije. Ispred Narodnog pozorišta u Nišu postavljeni su crveni tepih i svojevrsna trijumfalna kapija na kojoj je pisalo: „Stojite ovde ko simbol hrabrosti, odanosti i plemenitosti. Oličenje ste boraca za pravdenu zemlju. Sloboda je u pravdi, ovde ste slobodni“.
Doček je prvobitno isplaniran u 20 časova.
Kako prenose Južne vesti, prvi su stigli, nakon 370 pređenih kilometara, oko 200 biciklista iz Novog Sada, Beograda i Kragujevca. Nešto nakon devet časova uveče pristigla je velika grupa “pešadije” koja je krenula iz Bora, preko Zaječara, Knjaževca i Svrljiga. Nedugo posle stigli su i studenti iz Blaca, zatim šetači iz Kragujevca i Pirota i iz Bujanovca. Jedni za drugima, “na velika vrata” uz vatromet i crkvena zvona, pristigli su svi studenti koji su prethodnih dana prepešačili Srbiju. U Niš je te večeri stiglo oko 4.000 studenata, navodi Danas.
Usporeno, sa vidnim tegobama prilikom šetnje, poneki na štakama i sa zavojima - ali sa osmehom na licu i suzama u očima, studenti su prošetali crvenim tepihom, okićeni medaljama, zahvalnicama, cvećem i simbolično, replikama krune rimskog cara Konstantina, rođenog u Nišu, nekadašnjem Naisusu.
Nakon svečanog dočeka, studenti su se uputili ka fakultetima, školama i hali “Čair” da prespavaju, a u Prvoj niškoj gimnaziji “Stevan Sremac” bili su organizovani medicinski punktovi za saniranje povreda.
Foto: Privatna arhiva/Kristina Dorić
Dan D - 1. mart 2025. godine
Iz Novog Sada u Niš smo se uputili u subotu, ranom zorom. Već na autoputu ka Beogradu, a i nakon Beograda, znali smo da nismo jedini koji idemo “da se majemo u Niš”, jer su se sa automobila nazirale zastave i transparenti. Jutro je nagoveštavalo da će dan biti topao za ovo doba godine (i to ne samo po temperaturi).
Blokada je otpočela u 9 časova, a mi smo stigli oko 10:30. Studenti su na svom oficijalnom Instagram profilu podelili informacije gde (mi koji nismo Nišlije) možemo da se parkiramo, pa nije bilo mnogo lutanja. Bilo nam je važno da do 11:52 budemo na Trgu kralja Milana.
Reka ljudi slivala se preko mosta iznad Nišave i sa svih drugih strana, a prve smo ugledali bajkere i za njima se uputili ka napred.
Foto: Privatna arhiva/Kristina Dorić
Već u 11 časova, na ulicama Niša se nalazilo na desetine hiljade građana. Ispred kafića i poslastičarnica, nalazile su se tacne sa posluženjem za “goste”. Osećali smo se dobrodošlo i srećno u ovom, do sada, nama Vojvođanima, dalekom gradu.
Kada je sat otkucao 11:52, buka se odjednom utišala. Ništa se nije čulo, niko se nije pomerao, osim zastava koje su se vijorile na vetru. Mladi, stari, bogati, siromašni, obrazovani, neobrazovani, oni sa sela i oni iz grada, oni sa severa i oni sa juga, oni sa ovim akcentom i oni sa onim akcentom, oni koji se boje i oni koji se više ne boje - svi zajedno smo mirno stajali jedni pored drugih, na najvećem skupu koji sam videla, za svojih 29 godina.
Održano je 15 minuta ćutanja za 15 žrtava iz Novog Sada.
Foto: Privatna arhiva/Kristina Dorić
Za nas su tog dana kuvali brojni kuvari profesionalci i kuvari amateri, a jedan od kuvara bio je i Branko Kisić, šef kuhinje jednog od najpoznatijih beogradskih restorana.
Foto: Privatna arhiva/Kristina Dorić
Na bini na Trgu odigrana je pozorišna predstava inspirisana Ustavom Republike Srbije pod nazivom “Ustav” pozorišne trupe Reflektor teatar, a koja je na vrlo inteligentan način, u nekim trenucima suptilno, u nekim vrlo direktno ukazala na direktne propuste sistema, kada je reč o poštovanju Ustava i svega što (bi on trebalo da) predstavlja.
Foto: Privatna arhiva/Kristina Dorić
Skup u Nišu, iako pozicioniran na Trgu Kralja Milana, nije mogao da bude samo u ovoj tački. Bilo je previše ljudi da bismo svi bili na tom mestu. Protest je bio na Trgu, na Tvrđavi i u okolnim ulicama.
U 17:52 otpočet je glavni događaj, a prvi su nam se obratili studenti govornici, a potom i studenti niškog univerziteta, koji su i tvorci Studentskog edikta, a u nastavku prenosimo odredbe Edikta u potpunosti:
„Donet u Nišu, 1. marta 2025. godine Mi, studenti i slobodni građani Srbije, sabrani u gradu Nišu, u gradu koji je svedok novih ideja i promena, u gradu koji je kroz vekove raskrsnica istorije, a gde je sloboda uvek nalazila svoj put, donosimo ovaj edikt kojim proglašavamo vrednosti za koje se borimo, kao zavet budućnosti i državi u kojoj želimo da živimo:
- O SLOBODI: Srbija je zemlja slobodnih ljudi. Sloboda nije milost, već osnovno pravo neodvojivo od dostojanstva svakog građanina. Sloboda je temelj našeg demokratskog društva, naših zakona, naše reči i naših misli.
- O DRŽAVI: Država je zajedničko dobro svih njenih građana. Institucije Srbije moraju služiti narodu i biti temelj poverenja, a ne instrument moći pojedinaca. Zalažemo se za državu u kojoj zakon predstavlja vrhovni autoritet i gde politička funkcija znači službu građanima, a ne privilegiju.
- O PRAVDI: Pravda je osnova stabilnog društva. Nezavisno sudstvo, slobodni mediji i institucije moraju delovati po zakonu, a ne pod političkim pritiskom. Jednakost prava mora biti stvarnost za svakog građanina Srbije.
- O MLADOSTI: Mladi su pokazali da nisu samo naslednici Srbije, već njeni ustavobranitelji. Studenti, kao nosioci ove borbe, čuvaju vrednosti na kojima treba da počiva naše društvo. Mladost Srbije traži sistem zasnovan na trudu i znanju.
- O DOSTOJANSTVU: Zalažemo se za društvo u kojem se poštuje dostojanstvo svakog pojedinca. Dostojanstvo podrazumeva da nijedna osoba ne bude dovedena u položaj poniženja zbog svojih stavova i mišljenja. Srbija u kojoj stručnjaci nisu potcenjeni i gde se znanje vrednuje više od poslušnosti,
gde mladi vide nadu u svojoj zemlji. - O ZNANJU: Znanje je temelj napretka svakog društva. Tražimo Srbiju koja ulaže u nauku, istraživanje, obrazovanje i kulturu kao prioritete svog razvoja. Univerziteti moraju biti nezavisni centri izvrsnosti, a ne poligoni za kupovinu diploma i političke uticaje.
- O SOLIDARNOSTI: Putevi naših gradova, od Niša do Novog Sada, od Beograda do Kragujevca, svedoče o snazi narodnog jedinstva. Ova solidarnost, do sada nepoznata sistemima zasnovanim na razdoru, postaje naš zavet i naša snaga, koju ćemo braniti i negovati. Pretvarajući pojedinačne glasove u silu promene, dokazali smo da Srbija nije skup podeljenih interesa, već zajednica građana koji dele viziju budućnosti.
- O BUDUĆNOSTI: Neka ovaj edikt bude naša obaveza, naše obećanje jedni drugima – da ćemo graditi državu koja će pripadati svima, u kojoj će svako dete moći da sanja velike snove. Država u kojoj će pravda i sloboda biti jače od bilo kog pojedinca, u kojoj se vlast neće služiti narodom, već će ona služiti narodu”.
Ovaj skup upotpunio je hor koji je bio sačinjen od oko 400 muzičara, pevača i umetnika iz čitave Srbije. Horsku tačku otvorili su himnom Republike Srbije “Bože pravde”, a pored njih, za građane i studente su pevala i deca dve pesme koje su obeležile dosadašnje proteste - pesmu “Vatra u mraku” i “Za milion godina”.
Foto: Privatna arhiva/Kristina Dorić
U 23:52 ponovo je odata počast stradalima, nakon čega je otpočeta akcija čišćenja.
Tek kada smo pokušali da izađemo iz mase, shvatili smo da ima više ljudi nego što smo mogli da zamislimo. Na svakom koraku su bile velike gužve, a izlaz ka autoputu i na autoputu je bio usporen, pa smo u nekim trenucima na autoputu vozili 30 na sat.
Sutradan, taksisti iz čitave Srbije su došli po omladinu, kako bi je vratili u svoje gradove i na svoje matične fakultete.
Šta posle Niša?
Već na samom skupu u Nišu smo dobili letke o planiranom sledećem skupu u Beogradu, u subotu 15. marta. Studenti najavljuju da će ovo biti najveći skup do sada. S obzirom na brojnost u Nišu, uzbuđena sam od same pomisli da ćemo se u glavnom gradu sresti u još većem broju. Jedno je sigurno - sledeću subotu smo rezervisali za srpsku prestonicu.
Do ispunjenja zahteva - #PUMPAJ!
Pročitaj i:
